Zašto je bitna ekološka raznolikost?

Svako se slaže da je raznolikost dobra stvar koju treba imati na umu kada se razmatra ekosistem. Raznolikost pomaže da se ublaže posledice poremećaja populacije. I pored toga veoma malo se razume šta predstavljaju razne vrste raznolikosti.
U šumskom ekosistemu, na primer, postoje tri tipa raznolikosti: kompoziciona, strukturna i funkcionalna.

• Kompoziciona raznolikost se odnosi na osnovne elemente raznolikosti:
  Vrste, kao i na genetsku raznolikost koja izgrađuje vrste, plus na zajednice i ekosisteme koje obezbeđuju milje.
  
  
• Strukturna raznolikost se ondosi na osnovne elemente raznolikosti koji su poređani jedni u odnosu na druge u vremenu i prostoru. Tako, strukturna raznolikost uključuje veličinu, oblik i distribuciju vrsta, njihovo stanište, i zajednice na prostoru gde žive, plus šablon promene.
  Fragmentacija staništa je poremećaj koji može da ugrozi strukturnu raznolikost. Tamo gde je šuma u privatnom vlasništvu, različito upravljanje i ciljevi mogu da stvore strukturnu raznolikost širom staništa.
  Svi se slažu da je strukturna raznolikost važna za biološku raznolikost, i da su različiti predeli važni za celokupno zdravlje šume.
  
  
• Funkcionalna raznolikost se odnosi na raznolikost ekoloških procesa koji održavaju i zavisni su od ostalih komponenti raznolikosti. Tu su uključeni mnoge ekološke interakcije vrsta, na primer, kompeticija, grabežljivost, parazitizam itd, kao i ekološki procesi ishrane i reciklaže. Funkcionalna raznolikost uključuje promenjiv tempo i intenzitet prirodnih poremećaja, na primer, vatre, poplave itd. Funkcionalna raznolikost je manje vidljiva od predhodna dva oblika, i često se ignoriše u diskusijama o biološkoj raznolikosti.

Ako je jednostavnost bio stari model održavanja šuma, novi model je kompleksnost. Potrebno je stvoriti kompleksnost na celokupnom području. To podrazumeva razmatranje mnogih elemenata ekosistema. Koraci u tom pravcu mogu imati reperkusije na divlji svet, hidrološke cikluse, ili čak na požare koji mogu da zaprete ljudima.
Kulturna raznolikost je još jedan aspekt vredan pominjanja, jer smo mi ljudi ti koji odlučujemo o održivosti svih životnih formi, uključujući našu sopstvenu na Zemlji.Bio raznolikost ne može da adekvatno odgovori na fenomen naše vrste Homo Sapiens. Sa našim dolaskom nova kompleksnost i raznolikost se razvija na planeti. Mi smo doveli do pojave novih vrsta energija: kulture, simboličkog jezika i imaginacije. Mi nećemo moći nikada da isključimo ono što je ljudsko iz bio raznolikosti.

Paradoks ljudskog postojanja je taj da mi živimo u prirodi i kulturi (društvu) u isto vreme. Sada kada su dela ljudi dostigla globalne proporcije i mnogo od prirodnog sveta je podvrgnut kulturnim snagama, veoma je važno da ne poremetimo odnos između kulture i prirode. Prihvatanjem ljudske intervencije kao prirodni čin, zaista kao neizbežan čin, mi baštovani otkrivamo granice kultivacije.